Мали пречник

„Мали пречник” је једноставно приложеније (апликација) у виду речника, где корисник унесе туђицу, а оно му понуди неколико српских речи или српскословенских кованица. Највеће надахнуће за овако нешто је свакако потекло од „Пречника страним речима и изразима” Милана Обрадовића. Неке речи су преузете из Милановог Пречника, неке преузете од руског Чисторечија, неке са свемрежја (интернета), а неке и осмишљене. Тренутно стање приложенија није још увек најбоље - пуно речи још треба додати, нека појашњења речи су несређена, сигурно да има и словних грешака, многе српске речи на место туђица нису баш одговарајуће (штрче, или се не уклапају довољно добро), али ово приложеније још увек не треба схватати као готово решење, већ као оруђе којим би се ка решењу можда могло ићи. Свако може да додаје своје речи, мења постојеће и томе слично. То неће постати јавно видљиво, већ само њему, али он то може поделити са другима - извожењем свог складишта речи. Поред туђица и српских речи и нових кованица које се могу мењати, приложеније нуди и мањи речник црквенословенских и старословенских речи. И још има једна ствар. Језик је жива ствар и природно је да речи из једног језика и народа се јаве у другом народу, и ту уопштено нема никаквих проблема. Дакле треба се пазити и те затворености - да је све оно што је само наше - најбоље, најсавршеније, и да други ништа не ваљају и томе слично. Далеко да је од тога. У сваком народу има и жита и кукоља и нисмо ми ништа ни бољи ни гори од друих народа у том погледу. Ономе коме је више дано, од њега се више и очекује. Неко добије и удобан дом, и све услове, а неко рођен у камену, пустињи и тд. Можда у вањском погледу, ми више личимо на ове рођене у камену и пустињи (иако ни то заправо не стоји, али сложићемо се да има технолошки развијенијих и за живот удобнијих земаља), али рекло би се да у духовном погледу, када се сагледа чији смо потомци, рекло би се ипак да смо ту рођени у духовној свили и кадифи какве ретко где има у васељени. Стога, као народу Светог Саве, Светог Владике Николаја, Аве Јустина, Патријарха Павла, Оца Тадеја Витовничког, Светих српских мученика, од Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије, Црне горе, Јужне Србије, и свих крајева где су Срби од вајкада живели, можда нам баш и не приличи да предајемо скупоцено духовно, народно и писано и духовно злато, у сто ватри опробано и проверено, за неке јефтине новотарије, које ће тек да се виде шта су у добу разобличавања које ће свакако наступити, можда пре, можда касније, али свакако да хоће, и где ће се показати, као и увек пре, шта је било право, а шта је било умотано у украсни папир, а унутра празно. Приложеније је бесплатно, без огласа и без аналитике. Циљ „Малог пречника” није да наметне речи, већ да подстакне размишљање о дубини, лепоти и могућностима српског језика.